Támogatók:
Magyarországi Szerb Színház
Magyarországi
Szerb Színház
PARASZKEVA – Valentin Nap

PARASZKEVA – Valentin Nap

Szeretet, Szerelem, Bor

 

 

Kedves Közönségünk!

A Szerb Színház művészei és meghívott vendégei nevében köszönjük, hogy velünk töltik ezt az estét, a virtuális térben  Stream-találkozón.

Szövegkönyvhttps://drive.google.com/file/d/1F80WUoUWNaamY73BhjR7-Tniy4uHtCcC/view?usp=sharing

„Parancsoló szükséggé vált, hogy le kell fotóznom, amit látok,

mert elmúlik egy világ, egy nagyon érdekes nemzedék,

a fásult, kisszerű sorsával együtt. Mégis emberi drámák és

bohózatok szövedéke…” – olvassuk az előszóban. Jól esik

látni és érezni a képeket, amelyeket elénk vetít a költőnő,

akinek erős és egyenes gerince elbírja az élet és a halál, a

szerelem és a bánat örömeit és kínjait. De nemcsak elbírja,

hanem őszintén láttatja is velünk őket, mert vérében

van az a felismerés, hogy a költészet képekben nyilatkozik

meg. Fényképregényét olvasva úgy érezzük, hogy ott

vagyunk vele az egyik újpesti kórházban, és megilletődve

fogjuk a kezét.

 

Adamik Tamás

 

Kedves Tanítványom! Olyan a prózád, mint a versed.

Mivel én nem vagyok jó a költészetben, meg sem próbálnék

így írni. Mindenki csak akkor jut messzire ebben

a mesterségben,

ha a saját, egyetlen lehetséges útját

követi. A mélyben születő gondolatoknak először ki kell

kelniük, aztán leszakadni gyökereikről, hogy elhagyhassák

titokzatos rejteküket. Szinte egyvégtében olvastam

el írásodat.

Az csak növeli értékét, ami a legnehezebben megragadható

benne: a műfaji besorolás. Te fényképregényként

mutattad be, amit én gondolok róla; nagyon személyes

karcolatfüzér.

Turcsányi Ervin

У недељу, 20. децембра, после литургије у цркви Светог Георгија у Будимпешти, др Клара Мезеи, ће у црквеној порти симболично да обележи двадесет година од свог крштења уз свештенство, чланове Црквеног певачког друштва и вернике. Она том приликом жели да се захвали што је лепо примљена и прихваћена у православној српској цркви и да пожели свима добро здравље, мир и љубав у овим тешким временима. За ту прилику, присутни у порти ће бити послужени топлим куваним вином и посном храном.

На данашњи дан, 20. jануара 2000. године, тачно пре двадесет година, отац Војислав Галић ме је крстио у цркви Великомученика Светог Георгија у Будимпешти.

Одлучила сам да се крстим и да у мојим зрелим годинама прихватим православље као истинску хришћанску вероисповест. Моја ћeрка је тада имала 6 годинa. Захваљујући Божијој милости пружила ми се могућност да је одгoјим и да учествујем у једном дивном путовању упознавајући православно учење, обреде, свештенике, монахе и монахиње, све оне који оплемењују и чувају веру. На прошлонедељној литургији размишљала сам о томе гледајући истрошени камен пода нашег храма. Размишљала сам колико је само ту верника прошло током векова и о томе да Бог води бригу о сваком живом створу, од човека до мајушног мрава. Свето тројство је највећи уметник, врхунски дизајнер. Творац који је све уобличио, најсавршенији је инжењер и највиша васељенска интелигенција. Најчудније није то што нас је створио, него што нас је створио да умемо волети и да смо способни поднети жртву за Бога и једни за друге. У цркви Св. Георгија сам успела да пронађем малу оазу мира у срцу града. Ту, преко пута куће где сам одрасла и где и данас живим, а која је дуго била празна. Сада умем да осећам истински, певам на литургији, виђам се верницима у просторији где се предаје веронаука, на прославама и поклоничким путовањима. На жалост, мени, која сам поникла у другој култури и обичајима, недостаје све оно што је традиционално везано за српске, религиозне породице. За разлику од њих који од рођења с тим живе ја откривам праву поруку православних празника, дивим се наслеђу, обичајима, заоставштини. Ценим људе који их чувају да би их предали својој породици и новим нараштајима. Свесна сам да и овде постоје људи различитих карактера и нарави, али смо ми сви скупа, грешни и желимо да будемо бољи. Управо због тога имам пуно речи хвале које извиру из мог срца. Имам потребу да поделим са вама своје искуство како је било без Бога и како је сада када живим са Богом, уз његову милост. Бог налази начин да својом љубављу дође до свакога ко га тражи и ко има отворено срце. Без њега сам имала страх од мрака, од смрти, од тоњења у ништавило, страх од тога да су све борбе у животу бесмислене, страх од неправедног света, од болести, сиромаштва, од несреће. Страх да човек остане без друга, да не припада никоме, од недостатка излаза, наде, без изгледа на било шта. Са Богом, Творцем открива се дивота живота и свега створеног. Свет се гледа новим погледом. Са Творцем доживљавамо откровење, схватамо да је патња незаобилазна, али откривамо наду и доброту, увиђамо колико смо мали спрам неограничене Божије љубави и божијег опраштања. А љубав коју осећамо превазилази језичке баријере. Све је то диван мост између народа. Верујем да они који се заједнички моле, певају, које занима култура других народа и који једу за истим столом, неће упирати оружје једни у друге. Нека Бог да мир и живот пун љубави свакоме. Хвала што сте ме примили и прихватили.

Ваша Клара Мезеи

 

Élőben az esemény időpontjában követhető:

 

https://www.facebook.com/events/490570865676265/

GALÉRIA

Mikor játszák?

2021. február 13. 19:00 Online Stream előadás
2020. február 14. 19:00 Szerb Színház Nagymező u 49